Ekonomija svake države, u najvećoj meri se oslanja na sektor građevine, koji osetno utiče na priliv novca u budžet, te može da nas raduje činjenica da se u na tlu Srbije, intezivno radi na čak devet projekata, koji će, kada budu gotovi, doneti čist profit u državnu kasu, ali i podići privredu Srbije na viši nivo.
Prema dostupnim informacijama na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, u toku 2021. godine, na tlu Srbije, radilo se punom parom na izgradnji mreže modernih puteva, koji će znatno olakšati i ubrzati saobraćaj, te i sam transposrt robe kroz našu zemlju. Dodatno raduje činjenica da se radilo na sva tri fronta, kako na izgradnji korirora, tako i na rekonstrukciji postojećih železničkih i plovnih puteva. Takođe se mnoge građevine rekostrujišu, a postoji i par novih projekata.
Ako u obzir uzmemo i činjenicu da se kroz ekspanziju gradnje direktno, te i indirektno zapošljava veliki broj ljudi i to iz više sfera industrije, situacija je "win win" po našu ekonomiju.
Pruga Beograd - Novi Sad, godinama je zbog nebrige i neodržavanja, propadala, zbog čega je saobraćaj na određenim pravcima bio jako usporen. Rekonstrukcijom dela postojeće, ali i izgradnjom novog železničkog pravca na kojem se nalazi veliki broj vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, te i najduži tunel u Srbji "Čortanovci" sa dužinom od 2.242 metra, do Novog Sada će se stizati za oko pola sata.
Prema tehničkim parametrima, brzina kojom će se kretati vozovi na dva koloseka, izgleda ovako: Na potezu od Stare Pazove do Karlovačkih Vinograda, moći će da se kreće do 200 km/h, na delu od Karlovačkih Vinograda do Petrovaradia, kretaće se brzinom od 160 km/h , i na kraju, od Petrovaradina do Novi Sada, vozovi će se kretati brzinom od 100 km/h.
Pruga je testirana 15. marta ove godine. Prema planu, sledeća investicija na ovom polju, jeste realizacija prućnog pravca ba relaciji Novi Sad - Subotica, dugačkoj 108 kilometara, treća je deonica kroz Srbiju, koja se nalazi u okviru međunarodnog projekta izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Budimpešta.
Kada se završi ovaj put, do 2024. godine, od Beograda do Šapca će se stizati za manje od 40 minuta, dok će do Loznice biti potrebno oko sat i 15 minuta.
Saobraćajnice će se otvarati po etapama, te se očekuje da će deonica od Rume do Šapca biti završena početkom oktobra 2023. godine, dok će deo od Šapca do Loznice, biti priveden kraju do kraja oktobra 2024. godine.
Završetkom ovog auto-puta, očekuje se da će uslediti i ekspanzija ulaganja stranog kapitala u delove oko saobraćajnice, te i da će se otvoriti mesta za još više investicija na tlu Srbije.
Dužina deonice od Preljine do Požege iznosi 30,9 kilometara i izuzetno je komplikovana za izgradnju jer dobar deo puta čine mostovi i tuneli. Kada se bude završilo sa izgradnjom ovog dela auto-puta E-763, bićemo bluži završetku povezivanja Koridora 11, odnosno, auto-puta Beograd – Južni Jadran kojim se ostvaruje veza između Srbije i Crne Gore, odnosno, luke Bar, preko koje se kasnije morksim putem povezuje sa lukom Bari u Italiji.
Takođe, sa završetkom deonice Preljina - Požega, Srbija će dodatno ojačati položaj po broju investicija u regionu, a predviđa se i procvat turizma, što za sobom povlači i ekspanziju tržiišta nekretnina u ovom delu Srbije.
Moravski koridor trebalo bi za tri godine da poveže Čačak i Pojate, odnosno Koridore 10 i 11 u dužini od 112,3 kilometara, ali i sve telekomunikacione uređaje duž autoputa. Tako će vozače snabdeti svim informacijama značajnim za bezbednost na putu, koje će stizati iz upravljačkog centra za kontrolu saobraćaja, a duž celog autoputa imaće na raspolaganju i besplatan internet, piše Blic.
Prema rečima zvaničnih predstavnika iz marta prošle godine, završetkom autoputa od Pojata do Pranjana u dužini od 112 kilometra, od Čačka do Niša če se putovati oko sat i po vremena, dok će od Kraljeva do Niša biti potrebno nekih petnaest minuta kraće.
Sredinom septembra meseca 2021. godine, saopšteno je da je završeno 35 posto radova na koridoru, te i da radovi napreduju odlično.
Prvog maja prošle godine, započeta je izgradnja “Fruškogorskog koridora”, koji će voditi od Novog Sada do Rume, i prema planovima, rok završetka radova je tri godine. Prema planu, auto-put biće dugačak 47, 7 kilometara imati četiri trake od po 3,5 metra, bez zaustavnih traka, i spajaće se sa deonicama ka Šidu i Subotici.
Ono što je najbitnije jeste činjenica da će se on samo nadovezati na brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, čime će se formirati mreža kvalitetnih, brzih i modernih puteva, koji će povezivati regionalne centre, ali i ojačati tranzitni saobraćaj i vezu sa Bih; Hrvatskom i Rumunijom.
Izgradnjom ove deonice, rešiće se i veliki problem zagađenja teretnih vozila koja saobraćaju kroz Frušku goru i Irig, koja je je trenutno najorometnija saobraćajnica u našoj zemlji, sa dnevnim prosekom od čak 10 do 12 hiljda vozila.
Najvažniji značaj koridora Novi Sad – Ruma sa tunelom je taj što će se rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim presekom prelazaka od 10. do 12 hiljada vozila.
Sa svojih 2.800 kvadrata, ovo će biti jedan od najvećih objekata namenjenih kulturi u Novom Sadu. Nova kulturna stanica sadržaće veliku i malu multifunkcionalnu salu, muzički studio, izložbeni prostor, prostore za radionice i biblioteku.
Predviđena je i garaža u nivou suterena, a u letnjim mesecima krovna terasa koristiće se za aktivnosti na otvorenom.
Nedaleko od Novog Sada, između Petrovaradina i Kovilja, gradi se most dužine 1.765 metara preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora.
Nakon izgradnje, novi tranzitni most biće najbrža veza između auto-puteva E70 i E75, koji će rasteretiti saobraćaj kroz najveći vojvođanski grad.
Tačnije, most će služiti kao deo obilaznice oko Petrovaradina, te će preko njega ići sav teretni saobraćaj sa istoka i severa prema Sremu i dalje ka zapadnoj Srbiji i BiH, ukoliko mu odredište nije sam Novi Sad.
Izgradnja nove Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 na 57.000 kvadratnih metara počela je još pre dve godine, a završetak radova se očekuje do 2025. godine.
Nova dečija klinika nalaziće se u okviru Kliničkog centra Srbije, u delu duž auto-puta i u neposrednoj blizini postojeće zgrade ove specijalizovane institucije.
Nedavno je izmenjeni projekat Tiršove 2 bio na javnom uvidu kojim je predviđeno povećanje broja kreveta i smanjenje soba.
Vrednost ove investicije je 117 miliona evra.
Nova urbana atrakcija u Beogradu prostiraće se u deset celina od nekadašnje železničke pruge od Beton hale pa sve do Pančevačkog mosta. Svojom linearnom formom povezivaće druge javne prostore i niz različitih funkcija i ambijentalnih celina na potezu dugačkom 4,6 kilometara.
Linijski park će imati 100.000 kvadrata pešačkih površina, 200.000 kvadrata zelenih površina, 5.000 novih stabala i 500 klupa za posetioce. Radovi su počeli prošle godine.
Stadion Čair u Nišu čeka velika rekonstrukcija. Čair će pored novih tribina dobiti potpuno novi travnati teren, sa podzemnim prskalicama za zalivanje i savremenim sistemom za drenažu i odvodnjavanje.
Trenutno je u toku usaglašavanje detalja projekta nakon čega može biti raspisana javna nabavka za radove koji predviđaju i rušenje zapadne tribine, postavljanje nadstrešnica na svim tribinama, menjanje reflektora i grejanje terena.
Procena vrednosti radova je oko 5,2 milijardi dinara bez PDV-a.
Stari stadion Čika Dača će biti srušen, a na njegovom mestu će biti izgrađen moderan stadion koji će koštati 40 miliona evra.
Novi stadion biće izgrađen po najvišim UEFA standardima. Moći će da primi 20.000 gledalaca na dva nivoa, a prostiraće se na preko 57.000 metara kvadratnih.
Plan je da izgradnja krene ove godine.
