Čuveni srpski i jugoslovenski slikar Stojan Ćelić ostavio je iza sebe impozantan slikarski opus izuzetne kulturne vrednosti. Osim stvaranja i višedecenijskog prenošenja znanja studentima, on je nalazio vremena za pisanje vrhunskih ogleda o umetnosti u najuglednijim časopisima, ali i za druženja sa kolegama u ateljeu, o kojima se i danas s nostalgijom govori u Beogradu. Samo je tako svestran i proaktivan čovek mogao da izgovori: “Ja verujem u život, a posebno u život umetničkog dela, jer se pomoću njega obezbeđuje ona vrsta besmrtnosti koja postoji preko generacija“.
Generacije koje slede njegovo delo, odužuju dug velikanu, ali moglo bi da se učini i više!
- Za ovih 20 godina od Stojanove smrti, organizovano je 15 samostalnih izložbi u Beogradu, Novom Sadu i drugim mestima, revitalizovan je Ćelićev legat u Novom Gradu (nekadašnjem Bosanskom Novom), jedna ulica na Dedinju dobila je njegovo ime... Ali mesto (atelje) gde je Ćelić više od 30 godina stvarao svoju umetnost ili kuća u kojoj je preko 30 godina živeo, nisu dobili svoje obeležje - podseća ovim povodom prof. dr Ivana Simeonović Ćelić, direktorka Muzeja Zepter. Među izloženim slikama su i dva platna iz nekadašnje kolekcije Pitera Stivensona, otkupljena na aukciji Sotbija u Amsterdamu, koje beogradska publika ima priliku da vidi prvi put. Pažnju privlače i pasteli, nastali u kasnim umetnikovim godinama, na putovanjima po Grčkoj, Izraelu i tokom obilaska naših krajeva. Posebne su draži Ćelićevi crteži, od ranih predela i aktova s početka 50-ih godina do tuševa na papiru iz 1990. godine, najintimnije umetnikove beleške. Ovaj svestrani stvaralac ostavio je iza sebe i brojne grafike, tapiserije, mozaike, akvarele, ilustracije knjiga, likovna rešenja korica, scenografije. Prema rečima prof. emeritusa Irine Subotić, koja je otvorila Ćelićevu izložbu, on je uvek, u bilo kojoj tehnici, tokom više od 40 godina predanog rada, težio da ostvari svoj ideal - "da misao pretoči u vizuelno".
Stojan Ćelić (1925, Bosanski Novi, danas Novi Grad - 1992, Beograd) diplomirao je 1951. i završio specijalni tečaj 1953. na Akademiji (danas Fakultet) za likovne umetnosti u Beogradu. Bio je profesor na istom Fakultetu, jedno vreme i dekan, i redovni član SANU. Izlagao je na brojnim samostalnim (prva samostalna 1954) i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Sa Grupom Samostalni izlagao je prvi put 1952, a od 1955. do 1960, bio je član Decembarske grupe. Dobitnik je brojnih nagrada. Za života je imao dve retrospektivne izložbe (MSU, 1983; SANU, 1990). Danas se njegova dela nalaze u mnogim javnim i privatnim zbirkama kod nas i u svetu.
Gore: "Nebula kraba", 1979. "Mesec avgust", 1970.
Dole: "Zid II", 1987. "Krošnje", 1954.(sve slike ulje na platnu)
Ovaj i još mnogo tekstova možete pročitati u novom broju časopisa CASAVIVA,
izdanje za april 2012. godine.
