Tržišta koja diktiraju ritam dizajna i funkcionalnosti, poput Italije i severne Evrope, guraju vrata u smeru koji kombinuje energetsku efikasnost, pametnu bezbednost i dizajn zasnovan na toplim, prirodnim teksturama.
Ulazna vrata tako postaju deo termičkog omotača objekta, a sobna vrata deo akustičnog i vizuelnog komfora, što se direktno odražava i na tržište u zemlji poput Srbija. Kod ulaznih vrata najveći zaokret dolazi iz fokusiranja na „topli minimalizam“, trend koji podrazumeva čiste linije, smiren ton boja i naglašene prirodne teksture umesto hladne, tehničke estetike.
Međutim, iza vizuelnog sloja stoji mnogo veći pomak. Ulazna vrata se u 2026. posmatraju kao ozbiljan deo energetske efikasnosti doma, što znači da je kvalitet zaptivanja postao gotovo podjednako važan kao i izbor materijala. Izolovana jezgra, višekomponentne dihtung zone i napredni pragovi sa termičkim prekidima omogućavaju manji gubitak toplote i stabilniju unutrašnju temperaturu, što se najviše oseća tokom perioda jakog grejanja ili hlađenja. Materialska paleta prelazi na kompozite, fiberglass i izolovani čelik, jer pružaju znatno bolju otpornost na vremenske uslove i manju deformaciju kroz godine. To znači i dugoročno niže troškove održavanja, ali pre svega bolji komfor stanovanja, što je standard koji je postao dominantan na tržištima koja predvode ekološku i energetsku tranziciju.
Pametne brave i keyless sistemi u 2026. više nisu tehnološki luksuz, već postaju realan standard u srednjem i višem segmentu. Integracija sa ekosistemima pametnog doma, mogućnost otključavanja putem aplikacije, privremenih digitalnih pristupa za goste ili majstore, kao i biometrija, sve to sada se posmatra kao logična funkcionalnost, a ne kao dodatak. Globalne procene vrednuju tržište pametnih brava na više desetina milijardi dolara, uz eksplozivan rast. Dolazak univerzalnih standarda poput digitalnih ključeva koji kombinuju telefon, NFC i UWB tehnologije samo ubrzava ovu promenu, jer korisnici dobijaju bezbedniji i praktičniji ulaz, uz dodatnu evidenciju pristupa koja postaje važna i kod izdavanja stanova.
Sobna vrata u 2026. ulaze u potpuno novu arhitektonsku logiku. Flush ili „nevidljiva“ vrata poravnata sa zidom postaju dominantan oblik u savremenoj arhitekturi, jer brišu vizuelni šum i omogućavaju da se zid tretira kao kontinuirana površina. Modeli pune visine dodatno naglašavaju vertikalu prostora i stvaraju utisak luksuza koji ranije nije bio povezan sa standardnim sobnim vratima. U isto vreme, pivot i klizni sistemi zauzimaju sve veći deo tržišta jer prate nove tlocrtne koncepte, posebno u open-space stanovima gde je važna fluidnost kretanja i multifunkcionalnost prostorija. Staklena vrata u različitim obradama, mat, rebrasta ili dimljena uvode svetlost u unutrašnjost, ali zadržavaju privatnost, a najjači uticaj na estetiku i dalje dolazi iz italijanskog pristupa kombinovanju aluminijumskih okvira sa pažljivo odabranim staklenim panelima.
Akustika postaje najbrže rastuća funkcionalna kategorija, jer kvalitetno sobno krilo, posebno ono sa punim jezgrom, donosi realnu razliku u svakodnevnom životu. U svetu rada od kuće i manjih stanova, mogućnost da se prostor zvučno podeli postaje jedan od najcenjenijih kvaliteta savremenog enterijera. Zbog toga kupci češće biraju vrata koja donose teže krilo, stabilan štok i naprednije zaptivanje, jer se ti elementi direktno osećaju u svakodnevnom korišćenju.
Na globalnom tržištu cene ulaznih vrata kreću se od nekoliko stotina do više hiljada evra, zavisno od materijala, izolacije i nivoa pametne opreme, dok se u Srbiji najčešće biraju modeli između 250 i 1.500 evra, u zavisnosti od toga da li je reč o PVC-u, drvetu ili aluminijumu sa kompozitnim ispunama. Sobna vrata se u domaćem prometu najčešće kreću u rasponu od 20.000 do 40.000 dinara po kompletu, uz više cene za vrata pune visine, staklene modele ili naprednije sisteme zatvaranja.
