Čak i stan kupljen po tržišnoj ceni može za nekoliko godina vredeti znatno manje ako se previdi infrastruktura, urbanizam, kvalitet gradnje ili reputacija investitora.
Tržište nekretnina pokazuje jasne obrasce: kvadrat pada kada lokacija gubi funkcionalnost, kada zgrada nema tehničku stabilnost, kada troškovi vlasništva postanu previsoki ili kada se u neposrednom okruženju promene uslovi života.
Najveći pad vrednosti imaju stanovi u zonama koje vremenom postaju opterećene saobraćajem, bez dovoljno parkinga i bez jasnog plana razvoja. Nekada mirne ulice postaju tranzitne rute, a kvartovi koji nisu uključeni u nove koridore, obilaznice ili brze pruge gube na atraktivnosti u odnosu na naselja koja napreduju infrastrukturno. Kupci često zanemare buduće radove, izmene regulacionog plana, širenje industrijskih zona, opterećenje komunalne mreže i izostanak zelenih površina, i upravo tu stanovi najbrže gube vrednost.
Stanovi gube na ceni kada se u narednim godinama ispostavi da konstrukcija, izolacija, stolarija ili instalacije nisu urađeni na nivou koji obećava dugotrajnost. Loša termoizolacija povećava režije, zastareli sistemi grejanja povećavaju troškove, dok vlaga, pukotine, kondenzacija ili problemi sa ventilacijom smanjuju i tržišnu cenu i likvidnost u preprodaji. Zgrade bez adekvatnog rezervnog fonda dodatno gube vrednost, jer veliki investicioni radovi padaju direktno na teret stanara. Kupac koji zanemari energetski razred u startu ulazi u stan koji iz godine u godinu postaje skuplji za održavanje i manje privlačan na tržištu.
Vrednost stanova često pada zbog onoga što kupci ne vide prvog dana: loše upravljanje zgradom, nedovoljno održavanje, problemi sa liftovima, garažama, ventilacijom i zajedničkim prostorijama. Zgrade sa loše organizovanom stambenom zajednicom, neuređenim ulazima, zapuštenim lobi prostorima i neredovnim održavanjem ulaze u negativnu spiralu koja direktno spušta cenu kvadrata. Okolina zgrade takođe utiče na vrednost, posebno kada se pojavi bučan saobraćaj, neplanski poslovni sadržaji, objekti koji privlače gužvu ili kada komšijske parcele menjaju namenu.
Vrednost stana pada i kada kupac od početka donese pogrešnu odluku: kupovina u zgradi bez upotrebne dozvole, potpisivanje ugovora bez jasnih rokova, neproverena reputacija investitora, ignorisanje mikrolokacije i njenog razvojnog potencijala, kao i zanemarivanje troškova vlasništva. Stanovi loših investitora brže gube vrednost jer završna obrada, instalacije i konstrukcioni radovi često nose probleme koji se pojavljuju već prve ili druge godine korišćenja. U takvim objektima pad cene od 10 do 20 odsto nije retkost, jer tržište brzo detektuje rizike koje kupci u početku nisu videli.
Pad vrednosti nekretnina u Srbiji uvek ima konkretne razloge. Stanovi gube cenu kada su infrastrukturno zaobiđeni, kada zgrada nije kvalitetno projektovana i održavana i kada troškovi vlasništva postanu previsoki. Kupac koji dobro proveri dokumentaciju, investitora, konstrukciju, instalacije i razvojni potencijal lokacije donosi odluku koja čuva vrednost imovine decenijama. Upravo zato je informacija najskuplji, ali i najprofitabilniji deo procesa kupovine stana.
