Razlika između zgrade razreda A, B ili C više nije samo tehnička specifikacija na papiru, već realan faktor koji utiče na cenu, vrednost u preprodaji i mesečne troškove.
Razlozi su jasni: troškovi grejanja, hlađenja i potrošnje energije u starijim objektima drastično su viši, dok kvalitet izolacije direktno određuje koliki će biti životni troškovi tokom cele godine. Na tržištu 2026. godine razlike u ceni kvadrata između razreda A, B i C jasno su vidljive.
U Beogradu, Novom Sadu i Nišu, A razred može biti i 200 do 400 evra po kvadratu skuplji u odnosu na C razred u istoj zoni. Kod premium zgrada razlika ide i više, jer kupci ne plaćaju samo uštede na režijama, već i viši kvalitet instalacija, fasadu, aluminijumske profile, kontrolisani sistem ventilacije i celokupnu energetsku stabilnost objekta.
B razred je najrasprostranjeniji u novijoj gradnji i u praksi predstavlja srednju kategoriju – značajno efikasniji od starogradnje, ali bez naprednih sistema koje imaju objekti najvišeg razreda.
Kod starogradnje, koja je mahom C ili D razreda, osnovni problem je to što kupci plaćaju nižu cenu kvadrata, ali kasnije ulaze u više godišnje troškove, posebno u zgradama bez izolacije i sa zastarelim grejnim sistemima.
Ekonomski efekat je danas merljiv i konkretan. U zgradama A i B razreda: računi za grejanje mogu biti 30 do 60% niži, klima uređaji troše znatno manje energije jer zgrada bolje zadržava toplotu, godišnji troškovi grejanja i hlađenja po m² znatno su manji u odnosu na C razred, manji je rizik od vlage, buđi i kondenzacije, što smanjuje troškove održavanja
U C razredu, posebno kod zgrada starijih od 40 godina, situacija je obrnuta. Naime, stanovi sa lošom izolacijom i starim prozorima često imaju duplo veće troškove grejanja, posebno u sistemima centralnog grejanja bez kalorimetara, visoke sezonske račune električne energije, veću potrošnju klima uređaja leti, redovne troškove sanacije vlage i hladnih mostova.
Dugoročno, razlika u troškovima vlasništva između A i C razreda lako može dostići i 500 do 800 evra godišnje, što na nivou jedne decenije postaje ozbiljna stavka.
Krivulja troškova jasno pokazuje: energetski efikasni stanovi imaju višu početnu cenu, ali niže mesečne režijske troškove, manji rizik od skupih popravki i značajno veću vrednost u preprodaji.
Investitori sve češće prepoznaju da zgrade A razreda zadržavaju cenu čak i u periodima tržišne stagnacije, dok objekti C razreda i dalje gube vrednost, posebno u zonama gde se masovno gradi nova, efikasnija gradnja. Za kupca koji bira prvi stan, energetska efikasnost nije samo estetska nadgradnja, već parametar koji određuje koliko će ga život u tom stanu koštati narednih 20 do 30 godina.
