Iako je Srbija u poslednjih nekoliko godina doživela rast cena kvadrata u gotovo svim većim urbanim sredinama, odnosi između kupovne cene i mesečnog zakupa ostali su različiti od grada do grada. Upravo ti odnosi određuju gde se novi ulagači danas najviše isplati da uđu na tržište.
Beograd i dalje ima najniži prosečni ROI, ali i najveću dugoročnu stabilnost ulaganja. Cene stanova su visoke, posebno na Novom Beogradu, Vračaru i Savskom amfiteatru, dok su cene zakupa porasle umerenije, pa je tipičan prinos u rasponu od 3,5% do oko 4,5%.
Razlike po opštinama su značajne, te Voždovac, Zemun i Mirijevo često daju bolji ROI nego najskuplje centralne zone, naselja uz buduće metro koridore već beleže povećanu potražnju, dok mali stanovi (garsonjere i jednosobni) daju najbolji odnos cene i zakupa.
Za investitore koji traže sigurnost, likvidnost i dugoročni rast, Beograd ostaje najstabilnije tržište u zemlji.
Novi Sad je tržište koje je poslednjih godina raslo u kontinuitetu, podstaknuto IT sektorom, univerzitetskom populacijom i stabilnim prilivom stanovnika. Visoke cene zakupa, naročito u centru, na Grbavici i u zoni Bulevara Evrope ,omogućavaju prosečni ROI od 4,5% do 5,5%.
Ulaganje u Novi Sad je posebno atraktivno ulagačima koji žele balans između prinosa i rasta vrednosti, jer grad ima snažne ekonomske i demografske oslonce.
Niš se u 2026. godini izdvojio kao jedan od gradova sa najpovoljnijim odnosom kupovne cene i mesečnog zakupa. Industrialni i IT sektor šire se stabilno, a veliki broj studenata održava stalnu potražnju za manjim stanovima. Prosečni ROI u Nišu u praksi iznosi 5,5% do 6,5%, što ga čini jednim od najboljih izbora za ulaganje u stan za izdavanje. Niš je tržište sa potencijalom za dalji rast, ali i dalje nudi ulazne cene koje omogućavaju visoku stopu povraćaja.
Kragujevac je godinama unazad stabilno tržište za zakup, pre svega zbog prisustva velikih industrijskih sistema, univerzitetskog centra i stalnog priliva radne snage. Niže kupovne cene i relativno jak zakup formiraju ROI u rasponu od 5,5% do 7%, posebno kod manjih stanova i stanova u zonama blizu Univerziteta.
Investitorima koji ciljaju na visok prinos uz umeren rizik, Kragujevac i dalje nudi jednu od najboljih kombinacija.
Subotica ima niže cene kvadrata u odnosu na najveće gradove, dok je potražnja za zakupom stabilna zbog industrije, granične mobilnosti i studentskih kretanja. Prinosi su najčešće u rasponu 5% do 6%, uz veoma pristupačne ulazne troškove.
Za investitore sa manjim budžetom, Subotica je jedan od gradova gde se novac najbrže vraća kroz zakup.
Pančevo i Zrenjanin poslednjih godina beleže snažan industrijski razvoj, što je dovelo do rasta potražnje za stanovima za zakup, posebno među radnicima i stručnjacima angažovanim u industrijskim zonama. Tipičan ROI u ovim gradovima je 6% i više kod manjih stanova, što ih svrstava među najisplativija tržišta u Srbiji za ulaganja sa srednjim budžetom.
Ne postoji univerzalan odgovor, zavisi od cilja investitora. Ako je cilj najveća sigurnost i dugoročni rast onda je to Beograd, ako je cilj najstabilniji odnos prinos + rast to je Novi Sad, ako je cilj najviši ROI to su Niš i Kragujevac, i na kraju, ako je cilj najniži ulazni kapital i brzi prinos to su Subotica, Pančevo, Zrenjanin.
Jedno je na kraju sigurno: bez obzira na to da li investitor traži visok prinos, sigurnost ili kombinaciju oba, 2026. godina donosi jasnu sliku tržišta: veliki gradovi nude stabilnost, a srednji centri najbolji prinos.
