Posle perioda snažnog rasta cena, usporavanja potražnje i promena u kreditnim uslovima, odluka zavisi od niza faktora: lokacije, stabilnosti prihoda, planova zadržavanja i strukture ponude u konkretnom gradu.
Kupovina ima jasnu prednost u sredinama gde je odnos između visine mesečne rate i tržišnog zakupa umeren, posebno kada kupac ulazi sa solidnim učešćem. To se najčešće dešava u mestima sa stabilnim dugoročnim prilivom stanovništva, razvijenim lokalnim tržištem najma i projektima koji drže konzistentan kvalitet i cenu. Prednost kupovine postaje vidljiva kod višegodišnjeg ostanka, jer tek nakon dužeg perioda rata počinje da ima jasnu prednost nad kumulativnim troškom najma.
Fiksni kreditni uslovi dodatno olakšavaju odluku, jer daju predvidivost koju zakup ne može da garantuje. U gradovima sa stabilnom novogradnjom i urednom dinamikom izdavanja, kupovina može predstavljati dugoročniju i kontrolisaniju strategiju.
Iznajmljivanje postaje racionalnije kada kupovina podrazumeva ulazak u preveliku kreditnu obavezu u odnosu na primanja. To je naročito slučaj kod kupaca sa malim učešćem, kod kratkoročnog boravka u gradu ili kada nije izvesno da li će se u narednih nekoliko godina menjati posao, porodična situacija ili lokacija stanovanja.
U takvim okolnostima najam pruža fleksibilnost i smanjuje rizik od dodatnih troškova koji padaju isključivo na vlasnike, poput renoviranja, održavanja zgrade i opremanja stana. Ova vrsta fleksibilnosti je često presudna za one koji nisu sigurni u dugoročne planove ili žele da izbegnu veće finansijske obaveze odmah na početku.
Kamate imaju ključni uticaj na odluku. I najmanja promena u kamatnoj stopi može značajno pomeriti odnos rata–zakup, posebno kod stanova srednje kvadrature. Lokacija zatim oblikuje dinamiku buduće vrednosti: projekti u razvijenim gradskim zonama, sa stabilnim tržištem i prepoznatljivim investitorima, obično imaju snažniju dugoročnu poziciju.
Dužina planiranog boravka predstavlja jedan od najpouzdanijih faktora. Kupovina je finansijski opravdana uglavnom kada se planira višegodišnji ostanak. Kratkoročno stanovanje retko isplaćuje troškove kupovine, dok se kod dužeg boravka efekat vlasništva kumulira i postaje jasniji.
Najveća greška je posmatranje samo dve cifre mesečne rate i visine zakupa, bez celokupnog konteksta. Kupci često zanemare troškove održavanja koji padaju na vlasnika, dok podstanari ponekad potcene uticaj dugoročnog rasta zakupa. Česta je i pretpostavka da će cene ili kamate sigurno krenuti u određenom smeru, što u praksi retko funkcioniše kao osnova za donošenje odluke.
Kupovina ili najam danas nisu univerzalno isplativiji jedan od drugog. Prava računica postoji tek kada se objedine lični planovi, stabilnost prihoda, lokalna tržišna dinamika i kreditni uslovi. Tek tada je moguće jasno videti koja odluka ima ekonomsku logiku za konkretnog kupca ili podstanara.
U praksi, najveći deo stambenih kredita u Srbiji i dalje podižu mlađi kupci koji ulaze u svoju prvu nekretninu, pre svega zato što je upravo ta grupa i cilj državnih mera i bankarskih programa. Subvencije za mlade jasno su usmerene na uzrast od dvadeset do srednjih tridesetih godina, a dostupne analize pokazuju da kupci mlađi od trideset godina danas učestvuju u značajnom delu tržišta, najčešće kroz kreditno finansiranje. To ne znači da stariji ne kupuju, već da se struktura potražnje najvidljivije pomera upravo u segmentu mladih odraslih koji žele vlasništvo bez dugog odlaganja. Ovo je grupa koja najjače oseća promene kamata i dinamiku cena, jer nema luksuz velikog učešća ili produženog čekanja na povoljniji trenutak.
Poseban pritisak na tržište i dalje dolazi od keš kupaca, koji u pojedinim urbanim sredinama učestvuju u značajnom delu ukupne tražnje i time direktno utiču na tempo prodaje. Njihova sposobnost da zatvore transakciju bez čekanja na odobrenje kredita daje im jasnu prednost, pa najkvalitetnije i najužurbanije lokacije najčešće najpre odlaze u keš kupovine. To ne potiskuje kupce sa kreditom, ali ih stavlja u poziciju da preciznije tempiraju ponudu i biraju lokacije gde je dinamika nešto sporija i pregovarački prostor veći. U praksi, ravnoteža između keš i kreditnih kupaca danas snažno određuje pristupačnost stanova, posebno u zonama gde je dobra i povoljna novogradnja ograničena i brzo se prodaje.
