Iako mnogi smatraju da očišćeno mesto pripada onome ko ga je očistio, praksa i propisi govore drugačije.
U većini slučajeva ne može. Parking mesta na javnoj površini ne postaju privatna time što ih je neko očistio od snega. Ostavljanje gajbi, stolica, kanti ili drugih prepreka smatra se neovlašćenim zauzimanjem javne površine i može biti sankcionisano. Čak i u stambenim blokovima, pravo korišćenja parkinga ne podrazumeva ekskluzivno vlasništvo nad pojedinačnim mestom.
Situacija je drugačija kada je parking u okviru privatne parcele ili dvorišta zgrade. Tada se primenjuju interna pravila odluke skupštine stanara ili ugovor o korišćenju parking prostora. Ipak, i u tim slučajevima samoinicijativno rezervisanje mesta često dovodi do komšijskih sporova, naročito zimi.
Za javne parkinge odgovorno je nadležno komunalno preduzeće, dok su za unutrašnje parking prostore i prilaze zgradama odgovorni upravnici i skupštine stanara. Neuređen ili zaleđen parking povećava rizik od štete na vozilima i povreda, a odgovornost u tim slučajevima može biti sporna i finansijski ozbiljna.
Najčešće greške su blokiranje mesta improvizovanim preprekama, parkiranje na neobeleženim površinama zbog snega i zauzimanje prilaza ili rampi. Takvo ponašanje ne samo da stvara konflikte, već može rezultirati kaznama ili uklanjanjem vozila.
Najsigurnije rešenje je poštovanje postojećih pravila, dogovor sa komšijama i jasno definisana interna pravila u zgradama sa sopstvenim parkingom. Zimi parking postaje ograničen resurs, a konflikti najčešće nastaju tamo gde pravila nisu unapred jasna.
