Iako se često misli da je čišćenje „stvar dobre volje“, propisi u većini gradova jasno definišu ko je za to odgovoran i ko snosi posledice ako obaveza nije ispunjena.
Za trotoare i prilaze koji se nalaze ispred stambenih objekata, obaveza uklanjanja snega i leda najčešće pada na vlasnike objekata, odnosno skupštine stanara. To znači da zgrada, preko upravnika ili angažovanih službi, mora da obezbedi redovno čišćenje i posipanje protiv klizanja.
Kod privatnih kuća odgovornost je na vlasniku, dok se za javne površine koje nisu neposredno vezane za objekat brinu komunalna preduzeća. Problem nastaje upravo u sivoj zoni ispred zgrada sa više ulaza, poslovnih prostora ili kombinovanih namena.
Ukoliko komunalna inspekcija utvrdi da led nije uklonjen, kazna se ne piše nepoznatom licu već pravnom ili odgovornom licu. U praksi, to je:
Visina kazni zavisi od odluka lokalne samouprave, ali dodatni rizik predstavlja i odgovornost za povrede prolaznika, koja može dovesti do sudskih sporova i odštetnih zahteva.
Najčešći razlozi su nejasna interna pravila u zgradama, oslanjanje na „dobru volju komšija“ i pogrešno uverenje da je čišćenje isključivo obaveza grada. U praksi, zgrade koje imaju jasno definisan plan održavanja znatno ređe ulaze u probleme sa kaznama i prijavama.
Najsigurnije rešenje je jasno određena odgovornost, ugovor sa firmom za održavanje ili organizacija dežurstava među stanarima. Led ispred zgrade nije samo komunalni problem, već i pitanje bezbednosti i potencijalne finansijske odgovornosti.
