Nepravilno uklanjanje snega i leda može dovesti do teških povreda, ali i trajnih oštećenja betona, stepenica i dvorišta. Najveći broj povreda zimi ne nastaje tokom vožnje, već pri kretanju po dvorištima, prilazima i stepeništima.
Tanka ledena opna, često nevidljiva ispod snega, glavni je uzrok klizanja. Dodatni rizik predstavlja fizičko naprezanje tokom lopatanja, naročito kod mokrog i teškog snega, što može dovesti do povreda leđa, mišića i naglog opterećenja srca.
Posebno su opasna mesta koja ostaju u senci, ulazi u zgrade, ivice stepenica i zone oko odvoda, gde se led stalno ponovo formira.
Najsigurniji pristup nije najbrži, već najkontrolisaniji. Preporučuje se da se sneg uklanja dok je svež, jer se kasnije sabija i pretvara u led. Prvi korak uvek treba da bude mehaničko uklanjanje snega lopatom ili strugačem, sve do čvrste podloge.
Hemijska sredstva za odleđivanje imaju efekta samo ako dođu direktno u kontakt sa ledom. Njihova upotreba preko sloja snega je neefikasna i povećava rizik od oštećenja podloge. Nakon delimičnog otapanja, led se ponovo uklanja struganjem, čime se postiže stabilnija i bezbednija površina.
Najčešće korišćena so i druga sredstva na bazi hlorida efikasno tope led, ali nose ozbiljne posledice. Dugoročno ubrzavaju koroziju metalnih elemenata, ograda i armature u betonu. Kod betonskih staza i stepenica mogu izazvati ljuštenje površinskog sloja i ubrzano propadanje usled ciklusa smrzavanja i odmrzavanja.
So takođe negativno utiče na zemljište i biljni svet, jer remeti strukturu tla i dovodi do sušenja biljaka uz staze i prilaze. Zbog toga se savetuje minimalna, ciljano primenjena količina, isključivo na tvrd led, uz obavezno uklanjanje slane bljuzgavice nakon otapanja.
Pesak, sitan šljunak i slični materijali ne tope led, ali značajno povećavaju trenje i smanjuju rizik od klizanja. Njihova mana je što ostaju na površini i zahtevaju čišćenje nakon zime, kako ne bi zapušili odvode ili postali klizavi kada se osuše.
Drveni pepeo se povremeno koristi kao improvizacija, ali može povećati alkalnost tla i sadržati nepoželjne materije, zbog čega se ne preporučuje za redovnu upotrebu, naročito u blizini zelenih površina.
Najbezbednija kombinacija za domaćinstva ostaje: pravovremeno mehaničko uklanjanje snega, kontrolisana upotreba soli samo gde je neophodno i primena trakcijskih materijala na kritičnim tačkama.
Poseban rizik tokom čišćenja snega predstavlja samo lopatanje, naročito kada se radi ubrzano i bez pauza. Nagli i ponavljani pokreti, podizanje teškog, mokrog snega i forsiranje tempa značajno povećavaju rizik od povreda leđa, mišića i zglobova, ali i od iznenadnog opterećenja srca. Zbog toga se preporučuje kratko zagrevanje pre početka rada, sporiji ritam i češće pauze.
Kada god je moguće, sneg je bezbednije gurati nego podizati, posebno na ravnim površinama, dok je kod debljih naslaga efikasnije skidati sneg sloj po sloj, umesto pokušaja da se ukloni odjednom. Dodatni oprez neophodan je na vrhu i dnu stepenica, na prelazima između praga i staze, u senovitim zonama i oko odvoda, gde se led najčešće zadržava i ponovo formira.
