Kombinacija topljenja snega tokom dana i minusa noću stvara debele slojeve leda u olucima i teške ledenice koje mogu pasti bez ikakvog upozorenja, ugrožavajući prolaznike, vozila i samu konstrukciju objekta.
Ledenice sa krova često padaju iznenada, bez zvuka ili vidljivog znaka upozorenja. Problem dodatno otežava činjenica da led u olucima sprečava normalno oticanje vode, zbog čega se vlaga zadržava uz krov, fasadu i spojeve, što dugoročno može dovesti do oštećenja materijala i povećanih troškova održavanja.
Ledenice nastaju kada se sneg na krovu delimično otopi, a voda potom ponovo zamrzne na hladnijim ivicama krova i u olucima. Ovaj proces je naročito izražen kod zapušenih oluka, loše izolovanih krovova i objekata kod kojih voda nema nesmetan put oticanja.
Jednom formirane, ledenice mogu dostići veliku masu, a njihov pad sa visine često dovodi do ozbiljnih povreda, oštećenja fasade, prozora i parkiranih automobila.
Kada se led već formirao, najvažnije je izbeći nagle i rizične poteze. Mehaničko obijanje leda i ledenica smatra se jednom od najopasnijih grešaka, jer može dovesti do nekontrolisanog pada leda, oštećenja oluka i klizanja sa visine.
U praksi, većina domaćinstava u Srbiji odlučuje se da sneg na krovu ostavi da se prirodno topi sa dolaskom toplijih vremenskih uslova, jer svako aktivno uklanjanje snega sa visine nosi ozbiljan rizik. U takvim situacijama ključno je pojačati oprez – izbegavati kretanje i zadržavanje ispod ivica krova, streha i oluka tokom perioda otapanja, kada je moguć nekontrolisan pad snega, leda ili ledenica. Ovakav pristup smatra se prihvatljivim sve dok ne postoji neposredna opasnost po prolaznike, vozila ili samu konstrukciju objekta.
Kod zaleđenih oluka preporučuje se postepeno topljenje, a ne razbijanje. Mlak vazduh ili umerena toplota mogu pomoći da led popusti, ali bez naglih temperaturnih šokova koji mogu oštetiti metalne i plastične delove. Vrela voda i otvoreni plamen ne smatraju se bezbednim rešenjem, jer često dovode do ponovnog zamrzavanja i dodatnih oštećenja.
U situacijama kada led predstavlja neposrednu opasnost, naročito kod višespratnih zgrada, najbezbednija opcija je angažovanje stručnih službi, koje uklanjanje obavljaju uz zaštitnu opremu i kontrolu prostora ispod krova.
Za objekte kod kojih se problem zaleđivanja oluka i stvaranja ledenica ponavlja iz godine u godinu, postoje tehnička rešenja u vidu grejnih kablova koji se postavljaju u oluke, olučne cevi i duž ivica krova. Njihova uloga nije da uklanjaju sneg, već da spreče ponovno zamrzavanje vode i omoguće njen kontrolisan odlazak tokom minusa.
Ovi sistemi zahtevaju stručnu ugradnju i dodatno napajanje, zbog čega nisu neophodni za svaki objekat, ali se smatraju jednim od pouzdanijih dugoročnih rešenja tamo gde led predstavlja stalni bezbednosni problem.
Na domaćem tržištu u Srbiji grejni kablovi za oluke dostupni su u širokom rasponu cena, u zavisnosti od dužine, snage i proizvođača. Osnovni modeli za kraće oluke i jednostavnije instalacije kreću se okvirno od 6.000 do 12.000 dinara, dok duži sistemi, namenjeni većim objektima, mogu dostići 30.000 dinara i više.
Na ukupnu cenu dodatno utiču troškovi montaže, električne zaštite i eventualnih regulatora temperature, zbog čega se ovakva investicija uglavnom razmatra tek kada se problem zaleđivanja javlja svake zime.
Razbijanje leda štapovima, metalnim predmetima ili lopatama često dovodi do trajnog oštećenja oluka i ivica krova. Penjanje na klizave merdevine dodatno povećava rizik od padova, koji su tokom zime među najtežim kućnim povredama.
Istovremeno, neadekvatno uklanjanje leda može pogoršati problem, jer oštećeni oluci još teže odvode vodu, što dovodi do stalnog ponavljanja zaleđivanja.
Redovno čišćenje oluka pre zime, uklanjanje lišća i nečistoća, kao i kontrola nagiba i spojeva, ključni su za sprečavanje stvaranja leda. Tokom zime, važno je pratiti stanje krova i reagovati na vreme, pre nego što se formiraju velike ledenice.
Zaleđeni oluci i ledenice nisu samo estetski problem, već ozbiljna bezbednosna i građevinska pretnja. Najbezbedniji pristup uvek podrazumeva prevenciju, pojačan oprez i izbegavanje improvizovanih rešenja koja mogu ugroziti ljude i objekat.
