Ova lokacija, koja već godinama prolazi kroz faznu transformaciju, projektovana je kao deo šireg zahvata uređenja savskih i dunavskih obala, sa jasnim ciljem da se zapušteni infrastrukturni koridori pretvore u javne, pešačke i rekreativne zone. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i planirani panoramski točak ne kao izolovanu atrakciju, već kao deo novog urbanog identiteta obala.
Ključni element ovog prostora je rekonstrukcija Starog železničkog mosta, koji se transformiše u pešačko-biciklističku vezu između dve obale. Prema najavljenom konceptu, most će biti dug oko 350 metara, sa parkovskim zonama na oba prilaza i proširenjem u središnjem delu, gde je predviđen vidikovac sa pogledom na reku i grad.
Vrednost radova procenjuje se na oko 30 miliona evra, a ideja je da novi most ne bude samo saobraćajna veza, već i javni prostor mesto zadržavanja, šetnje i boravka. Upravo uz ovaj most planirana je i pozicija „Belgrade Eye“, čime se formira prepoznatljiva urbana celina na samoj vodi.
Slična logika primenjuje se i na dunavsku obalu, u zoni Ušća. U neposrednoj blizini nekadašnjeg hotela "Jugoslavija“ planirana je izgradnja akvarijuma, dok je između Palate Srbija i reke predviđen potpuno novi objekat Prirodnjačkog muzeja, koji bi po prvi put u svojoj istoriji dobio namensku zgradu.
Ovi sadržaji pozicioniraju Ušće ne samo kao zelenu zonu, već i kao kulturno-edukativni centar, sa potencijalom da privuče i lokalno stanovništvo i turiste tokom cele godine.
Planirani radovi na savskom i dunavskom potezu vremenski su povezani sa infrastrukturnim projektima i međunarodnim događajima koji se pripremaju u Beogradu. O njima je, tokom obilaska radova na novom Savskom mostu, govorio i ministar finansija Siniša Mali, navodeći da se deo ovih sadržaja očekuje do završetka priprema za Expo.
Ako se najavljeni planovi realizuju u predviđenom obimu, Beograd bi u narednim godinama mogao da dobije kontinualno uređenu rečnu zonu sa novim javnim sadržajima što bi, dugoročno, moglo da utiče i na vrednost okolnih nekretnina, ali i na način na koji građani koriste obale Save i Dunava.
Panoramski točkovi su se u evropskim prestonicama već etablirali kao prepoznatljive gradske tačke, posebno u zonama uz reke i velike javne prostore. Nakon što su Budimpešta, London, Beč i Pariz dobili ovakve atrakcije, i Beograd bi prvi put mogao da dobije stalnu panoramsku tačku koja grad prikazuje iz drugačije perspektive sa reke i iz visine. Time bi se ovaj deo obale dodatno pozicionirao kao javni i turistički prostor, a grad dobio vizuelni orijentir kakav, s obzirom na svoj položaj i ambiciju, realno zaslužuje.
