U praksi, oba rešenja imaju jasne prednosti i ograničenja, u zavisnosti od tipa zgrade, klimatskih uslova i kvaliteta izvođenja.
U praksi u Srbiji se najviše zida sa dvovodnim krovom, zatim sa četvorovodnim, dok je jednovodni krov treći po učestalosti, sa trendom rasta poslednjih godina. Najmlađi trend, ravni krov, odnosno "ploča" već decenijama prisutan na primorju, poslednjih godine sve je više popularan i u našoj zemlji,
U početnoj fazi, ravan krov je najčešće povoljniji za izgradnju. Razlog je jednostavnija konstrukcija i manja količina materijala. Umesto klasične drvene krovne konstrukcije, rogova i pokrivača, ravan krov se formira preko armirano-betonske ploče, na koju se ugrađuju termo i hidroizolacioni slojevi.
Kod krova na dve vode troškovi su veći jer uključuju kompletnu drvenu konstrukciju, pokrivač (najčešće crep ili lim), oluke i složeniju montažu. Zbog toga je početna investicija u kosi krov u pravilu viša.
Trajnost ravnog krova ne zavisi od betona, već od završnog hidroizolacionog sloja. U praksi se koriste bitumenske hidroizolacione trake ili sintetičke membrane (PVC, TPO, EPDM). Ovi materijali često vizuelno podsećaju na lim, ali nisu lim, već fleksibilne membrane koje stvaraju potpuno vodonepropusnu površinu.
U Srbiji se cena kompletno izvedene hidroizolacije ravnog krova (materijal i rad) kod stambenih objekata najčešće kreće u rasponu od oko 80 do 100 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od tipa membrane i složenosti detalja. Ova cena uključuje ono što kod kosog krova radi pokrivač.
Za poređenje, kod krova na dve vode, samo pokrivanje krova crepom ili sličnim materijalom, uz letvanje i rad, često dostiže ili prelazi 65–130 evra po kvadratu, a tome se dodatno pridodaje cena kompletne drvene konstrukcije. Zbog toga je ravan krov u startu često povoljniji od klasičnog krova sa crepom, ali razlika se u praksi svodi na kvalitet izvedbe.
Krov na dve vode ima konstruktivnu prednost u prirodnom odvođenju vode i snega. Nagib smanjuje zadržavanje vlage i čini probleme lakše uočljivim i lokalizovanim. Kod pravilno izvedenog kosog krova, intervencije su ređe i jednostavnije.
Kod ravnog krova voda se ne zadržava trajno, jer je krov projektovan sa blagim padom ka slivnicima i odvodima. Međutim, zbog manjeg nagiba u odnosu na kose krovove, hidroizolacija ostaje kritična tačka sistema. Svako oštećenje membrane ili problem na slivnicima i spojevima može dovesti do prokišnjavanja koje je teže uočiti i lokalizovati, zbog čega ravni krov zahteva redovan pregled i održavanje.
Sa aspekta energetske efikasnosti, oba rešenja mogu biti jednako dobra ako su pravilno projektovana i izolovana. Razlika se javlja u funkcionalnosti i estetici.
Krov na dve vode omogućava tavanski ili potkrovni prostor, koji može služiti kao dodatna izolaciona zona ili kao korisna površina. Ravan krov, s druge strane, omogućava korišćenje krova kao terase, zelenog krova ili tehničke platforme, što je čest izbor u urbanim zonama i kod višeporodičnih objekata.
Ravan krov je u većini slučajeva povoljniji u početnoj fazi gradnje, uključujući i završni hidroizolacioni sloj koji zamenjuje klasičan krovni pokrivač. Krov na dve vode zahteva veću investiciju, ali u praksi donosi manji rizik i jednostavnije dugoročno održavanje.
Konačna isplativost ne zavisi od oblika krova, već od kvaliteta projekta, materijala i izvođenja. Loše izveden ravan krov je problematičan, ali isto važi i za loše izveden kos krov, razlika je samo u načinu na koji se greške kasnije ispolje.
