Istovremeno, sve više arhitekata koristi isti dekor pločica u dnevnoj zoni i na terasi kako bi napravili efekat jedinstvene površine.
Ovaj pristup ne samo da vizuelno širi mali stan, već povećava i luksuz na fotografijama, što direktno utiče na vrednost nekretnine. Eko-pločice koriste reciklirani sadržaj, smanjuju potrošnju energije u proizvodnji i imaju niži CO₂ otisak od standardnih kolekcija.
.U praksi se najčešće koristi porcelan u velikim formatima (60×120 ili 75×75), sa mat završnom obradom u enterijeru. Na terasi se bira ista pločica, ali u protivkliznoj verziji (R11 ili R12). Time se dobija vizuelni kontinuitet: dnevna soba i terasa izgledaju kao jedna celina, a prostor „diše“ kao open living zona.
Na domaćem tržištu dostupne su kolekcije koje nude i unutrašnju i spoljašnju varijantu istog dekora. Standardne porcelanske pločice kreću se oko 2.000–6.000 RSD/m², dok eko-serije sa recikliranim sadržajem idu u proseku 7.000–12.000 RSD/m², zavisno od formata i završne obrade. Protivklizne verzije za terase obično su 10–20% skuplje od unutrašnjih. Iako je početna investicija veća od laminata ili klasične keramike, efekat na estetiku prostora i dugotrajnost materijala često opravdava razliku u ceni, posebno u novogradnji.
Trend „unutra = spolja“ izgleda izuzetno moderno, ali zahteva pravilnu ugradnju. Protivklizne pločice su obavezne na terasama zbog mraza i leda, sve ispod R11 zimi može biti klizavo. Mana je što se reljefnije površine teže čiste i zahtevaju jače četke. Prednosti su, međutim, jasne: duži vek trajanja, otpornost na fleke i vlagu, stabilnost boje i minimalno održavanje. Veliki formati i male fuge dodatno povećavaju vizuelnu vrednost stana, ali zahtevaju iskusne keramičare.
