Nakon rata u Ukrajini i poremećaja na tržištu gasa, EU je ušla u ovu zimu spremnija nego ranije: skladišta su popunjena do 95%, a potrošnja gasa smanjena za 18% u odnosu na petogodišnji prosek.
Ipak, deo energetske stabilnosti zavisi od nas samih, od toga kako čuvamo toplotu u svojim domovima i koliko efikasno koristimo raspoloživu energiju. Prosečna temperatura grejanja u evropskim domovima je iznad 22°C, iako se većina prostora može držati i na 20–21°C bez gubitka komfora.
Svako spuštanje termostata za 1°C donosi oko 7% uštede tokom sezone. Zato evropske energetske agencije preporučuju jednostavne navike: zatvaranje vrata između prostorija, spuštanje roletni uveče, odzračivanje radijatora pre zime i izbegavanje prekomernog dogrevanja.
U Srbiji grejanje predstavlja najveći zimski trošak u domaćinstvima. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, godišnja potrošnja energije za grejanje prosečno iznosi oko 150 kWh po kvadratu, što je znatno više u odnosu na evropski prosek. Uz to, veliki broj stanova i kuća ima staru stolariju i nedovoljnu izolaciju, pa toplota brže odlazi napolje. Upravo zato i najmanje mere — zaptivanje prozora, korišćenje zavesa, tepiha i LED rasvete, mogu doneti vidljive rezultate i smanjiti račune, posebno u objektima koji nisu energetski obnovljeni.
Gubici toplote kroz prozore, vrata i dimnjake čine najveći deo energetske potrošnje zimi. Zatvaranje neiskorišćenih otvora, spuštanje roletni tokom noći, korišćenje debljih zavesa i blokiranje promaje ključni su koraci koje EU preporučuje i građanima i preduzećima. Radi se o merama koje ne zahtevaju ulaganja, a mogu znatno poboljšati termičku udobnost.
Pre kupovine novih uređaja, preporučuje se provera njihove potrošnje u EU bazi EPREL, koja potrošačima daje jasne podatke o efikasnosti aparata. Jedna od najisplativijih promena jeste prelazak na LED sijalice, koje troše do 90% manje energije i traju znatno duže. Uz tajmere, prigušivače i mobilne aplikacije, potrošnja svetla može dodatno da se smanji. EU procenjuje da bi prelazak na efikasniju rasvetu do 2030. mogao da donese uštede od oko 34 TWh godišnje.
