Trendovi koji oblikuju 2025. godinu menjaju način na koji se projektuju kuće i stanovi – od toplotnih pumpi i solarnih sistema, do digitalnih rešenja kojima upravlja veštačka inteligencija.
Toplotne pumpe danas predstavljaju najtraženiji oblik grejanja u svetu. Njihova sposobnost da koriste energiju iz vazduha, zemlje ili vode omogućava grejanje i pri temperaturama do –20 stepeni, uz potrošnju i do 70% manju od klasičnih sistema. Evropske zemlje već subvencionišu njihovu ugradnju, a prelazak na električno grejanje putem toplotnih pumpi postaje standard.
Za kupce i investitore u nekretnine, kuća sa ovim sistemom donosi veću energetsku vrednost i manju emisiju CO₂, što direktno utiče i na tržišnu cenu kvadrata.
Najnoviji trend u svetu HVAC tehnologije jesu pametni sistemi koji uče navike domaćinstva. Povezani sa aplikacijama i senzorima, oni prate vreme boravka, spoljašnju temperaturu i predviđaju optimalan trenutak za uključivanje grejanja.
Ovakvi sistemi omogućavaju zoniranje – grejanje samo prostorija koje se koriste – i time dodatno smanjuju potrošnju energije. U tržišnom smislu, “smart” stanovi postaju kategorija za sebe, posebno atraktivna za mlađe kupce i investitore koji traže održiva rešenja.
Zemlje severne Evrope i Severne Amerike godinama ulažu u geotermalne sisteme grejanja, koji koriste stalnu temperaturu zemlje za efikasno grejanje i hlađenje. Iako je ugradnja skuplja, povraćaj investicije dolazi kroz minimalne mesečne troškove i visoku stabilnost sistema.
Slično važi i za solarne sisteme povezane sa toplotnim pumpama, koji stvaraju energetski zatvoren krug. Kuće sa integrisanim obnovljivim izvorima sve češće se prodaju kao „net-zero homes” — objekti koji troše onoliko energije koliko sami proizvedu.
Savremeni sistemi grejanja ne mogu se posmatrati odvojeno od kvaliteta izolacije. Inovacije u građevinskoj industriji donose materijale poput aerogela, bio-pena i fazno-promenjivih materija koje stabilizuju temperaturu i smanjuju gubitke toplote.
Kombinacija ovakvih materijala i pametnih sistema grejanja postaje ključna za dugoročno smanjenje emisije ugljen-dioksida i energetsku nezavisnost domaćinstava.
Tržište pametnih kućnih sistema u Srbiji, uključujući kontrolu grejanja i HVAC rešenja, procenjuje se da raste po stopi većoj od 10 % godišnje u periodu od 2025–2029. godine.
Izveštaj o tržištu Srbije za sisteme grejanja i hlađenja na vodi navodi da tržište za 2024. godinu ima solidnu osnovu za rast, ali da je udeo ugradnje „pametnih komponenti“ – poput AI kontrolera i automatizovane regulacije – još uvek na nivou signalnog trenda, a ne masovne primene.
Iako Srbija beleži rast u segmentu „smart“ grejanja, zaostatak za razvijenim tržištima je i dalje primetan – posebno u domenu IoT/AI kontrole i potpune automatizacije kućnih sistema.
