Kada je legendarni gradonačelnik Beograda , Branko Pešić, 4.12. 1970. godine otvorio Gazelu i Terazijski tunel za vreme svog mandata, saobraćaj u prestonici Srbije bio je na daleko nižim granama i za tadašnje uslove, bio je i više nego dovoljan. Međutim, i pre toga se u velikoj meri govorilo o dva kapitalna projekta, izgradnji metroa i tunela koji bi dodatno oslobodili gradske saobraćajnice od gužvi.
San Beograđana koji tinja decenijama, konačno je počeo da dobija svoje obrise, prvo planom za izgradnju metroa, a onda i dugo očekivanim tunelom, koji će uz završetak obilaznica oko Beograda, znatno smanjiti dve stvari, na prvom mestu gužvu, a na drugom ono što je možda još bitnije, emsiiju štetnih gasova.
Za sada nije poznat datum početka izgradnje, ali kako su ranije izjavili gradski zvaničnici, dužina tunela će iznositi 1.993 metra. Najdublji deo, prema planu koji je predstavljen 2019. godine, iznosiće oko 38 metara i to ispod Terazija.
Kada se radi o širini saobraćajnica, u okviru jedne tunelske deonice, ona će iznositi 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara, ali i pešačkim delom sa širinom od 0,93 metra. Takođe, prema tadašnjem planu, predviđena su i dva evakuciona izlaza za vozila.
U svim varijantama plana, ulaz u tunel bi bio kod ulice Gavrila Principa, kod Ekonomskog fakulteta, a izlazak je planiran kod raskrsnice Bulevara despota Stefana i Jovana Avakumovića, odnosno, kod Policijske uprave za grad Beograd. Ono što je promenljivo prema, jeste ruta kada se radi o samom centru Beograda, gde neimare očekuje težak i ozbiljan zadatak.
Naime, izradi plana prethodila je “Analiza varijantnih rešenja tunelske veze Savske i Dunavske padine”. Ovom analizom razmatrano je čak 13 varijanti rešenja tunelske veze.
Ono što se je još uvek nepoznanica, jeste i cena, ali se govori o cifri koja će se navodno kretati između 100 i 130 miliona evra.
Ipak, ono što je najbitnije u ovom kapitalnom građevinskom poduhvatu, jeste benefit za Beograđane. Kada se bude sagradio i pustio u promet, ova podzemna beogradska saobraćajnica smanjiće gužvu i buku u centru grada, ali i ono što je možda najbitnije, emisiju štetnih izduvnih gasova i to u promeru od nekih 12 posto, kako su saopštili zvaničnici grada Beograda.
Nova etapa u životima Beograđana, sa izmenjenim izgledom grada u vidu spuštanja grada na reke, izradnjom metroa, novih podzemnih garaža i na koncu, probijanjem Beogradskog tunela, doneće srpskoj prestonici novo i moderno lice, koje će Beograđane približiti svetskim metropolama poput Londona, Pariza, Njujorka, Tokija i ono što je možda najbitnije, pružiće građanima bolje uslove za život i rad.
