Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je naftovod važan za sigurnost snabdevanja Srbije, koja je do sada zavisila od jednog pravca. Projekat se realizuje u saradnji sa Mađarskom, uz podršku u odlaganju sankcija NIS-u od strane američke administracije. Završetak tehničke dokumentacije očekuje se do kraja 2025, dok početak radova planiran za narednu godinu.
Naftovod će se protezati od granice sa Mađarskom, kod graničnog prelaza Horgoš 2, do Novog Sada. Duž trase od 113 kilometara predviđeno je postavljanje prijemno-otpremne i čistačke stanice, kao i mernih stanica, a cevovod će biti DN450 prečnika. Trasa prolazi uglavnom kroz poljoprivredno zemljište i izbegava naseljena mesta, povezujući opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Žabalj i Novi Sad.
Ovaj pravac omogućava Srbiji da naftu uvozi iz ruskog naftovoda Družba preko Mađarske, zaobilazeći trenutni transport morskim putem preko Jadrana i luke Omišalj. Time se smanjuju troškovi i povećava energetska otpornost zemlje.
Ideja o povezivanju naftovoda Družba sa Srbijom započeta je 2023. godine, kao odgovor na sankcije EU prema uvozu ruske nafte preko Jadranskog naftovoda JANAF. Srpsko-mađarski sporazum o izgradnji naftovoda usvojen je na zajedničkoj komisiji, a potom potpisan Memorandum o razumevanju.
Projekat vodi kompanija Transnafta, uz tehničku podršku MOL grupe, a planirana investicija ima za cilj da osigura dugoročno i sigurno snabdevanje sirovom naftom, čime se doprinosi i energetskoj stabilnosti čitavog regiona.
Izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska jedan je od ključnih infrastrukturnih projekata koji će znatno ojačati energetsku sigurnost Srbije i doprineti stabilnijem snabdevanju sirovom naftom. Osim što ima direktan uticaj na energetiku i ekonomiju zemlje, ovaj projekat može imati i značajne posledice po tržište nekretnina u Srbiji.
Kako se očekuje, ekonomska aktivnost u regionima kroz koje će naftovod prolaziti, posebno u severnim delovima zemlje i oko Novog Sada, biće znatno pojačana. Ova povećana aktivnost može dovesti do rasta potražnje za poslovnim prostorima, kao i za stambenim nekretninama u opštinama kao što su Kanjiža, Senta, Bečej, Žabalj i Novi Sad. Razvoj ovih područja pratiće i unapređenje infrastrukture, jer će biti izgrađene prateće stanice za prijem i otpremu, kao i pristupni putevi i industrijske zone.
Sve to doprinosi povećanju vrednosti zemljišta u neposrednoj blizini trase naftovoda, što će stimulisati interesovanje investitora za kupovinu i dalji razvoj nekretnina u tim krajevima. Uz to, dugoročni karakter projekta i povećanje kapaciteta snabdevanja energentima mogli bi privući nove kompanije i radnu snagu, što će dodatno podstaći potražnju za stambenim objektima u regionima pogođenim projektom.
U širem kontekstu, stabilizacija energetskog sektora kroz ovaj naftovod značajno smanjuje ekonomske rizike i povećava poverenje domaćih i stranih investitora, što se indirektno odražava i na tržište nekretnina. Sigurnija i diverzifikovana energija pruža bolje uslove za razvoj i ulaganja u druge sektore, uključujući i nekretnine.
Dokument o tehničkim specifikacijama potpisali su za Transnaftu vd direktor Nataša Lečić i izvršni direktor za investicije Slaviša Gavrlović, dok je MOL zastupao potpredsednik za logistiku Ričard Milošović. Ministarka Đedović Handanović najavila je završetak tehničke dokumentacije do kraja 2025. godine, a početak radova na naftovodu u prvoj polovini 2026.
Saradnja sa Mađarskom i podrška u međunarodnim pregovorima o sankcijama dodatno potvrđuju važnost projekta za energetsku budućnost Srbije.
